Samo se kurčim
Pijem kavu i smijem se sam sa sobom. Sjetio sam se događaja zimus kad mi je klijent rekao da sam šupak.
Za start, sama riječ "šupak" me trenutno zabavlja. Probaj je izgovoriti brzo par puta. 😆
U autu smo, idemo na drugi sastanak s trećom stranom. Kiša lagano sipi. Promatram kapljice na staklu, a ritam brisača me hipnotizira.
Vjerojatno ćeš dobiti projekt, dopao si mu se, makar ne znam zašto jer si šupak, kaže mi i samozadovoljno prasne u smijeh.
Pažnja se s kapljica u trenu preselila u mene. Klijent s kojim godinama radim mi je upravo rekao da sam šupak. Iznenadilo me, ali nisam osjetio udarac. Kao da nije bilo upućeno meni.
Kako to, pogledam ga i pitam znatiželjno i mirno. Uozbiljio se, kao da je skužio da ga jezik izdao.
Pa... pa...
Čekam strpljivo. Vidim da kopa po umu, ali riječi ne dolaze. U tišini vraćam pogled na cestu.
Jer se kurčiš, odgovara brzo.
Kurčim se, ponavljam na glas, sada već zbunjen ali i dalje miran. Na koji način, pitam.
Mmm... Pa jer... Hmmm...
Opet, bez riječi. Muk.
Ma... Ne... Ne znam... Nema veze...
Pustimo to, kaže blago iritiran.
Ok... uzvratim kao da se ništa nije dogodilo.
Tu smo stali.
Pitam se zašto radi sa mnom. Nisam neki nezamjenjivi genije kojeg mora trpjeti. Drag je prema meni i uredno mi plaća. To mi je dovoljno pa nek' misli što hoće.
Moguće da sam nekada davno nešto rekao ili napravio i čovjek je zaključio da sam šupak. Vjerojatno ni sam ne zna točno zašto.
Nastavio sam gledati kišu i razmišljao koliko puta sam ja stvorio fiksno mišljenje na temelju prvog dojma - nečijeg izgleda, nespretne riječi, čudnog pogleda ili jer je osoba imala samo loš dan. Hmm...
I da, dobio sam projekt. Samo se kurčim. 😉